Prokleti 16. jun koji može da nam otvori vrata raja, samo da se Srbi ne ojedu

Source: NOVA portal
Author: Dušan Marković

Konačno i za Srbiju počinje Evropsko prvenstvo. Posle 24 godine ponovo će i naša reprezentacija zaigrati na ovom takmičenju, ali moram priznati - plaši me ovaj Evro.

Želim da verujem da je ovaj tim Srbije preležao dečje bolesti, da je sazreo i da neće ponavljati greške koje je pravio u Rusiji na Svetskom prvenstvu 2018. godine ili u Kataru 2022, da ima snage i kvaliteta ako ništa drugo a ono bar da izađe iz grupe, ali iskustvo poziva na oprez.

Plaši me ovaj Evro zato što na njemu nismo dugo igrali, zato što na prethodnim velikim takmičenjima nismo dobro rezultatski prolazili, niti je bilo mira, zato što utakmicu u Gelzenkirhenu s Englezima danas igramo na istom mestu i na isti prokleti 16. jun, dan kada smo u Nemačkoj 2006. godine igrali s Argentinom (6:0)... Plaši me, zapravo, to što znam ko smo mi, da možemo mnogo, a ne moramo ništa.

Ono što me raduje jeste da se "orlovi" ne plaše Engleza. Od dolaska u Nemačku ostavljaju utisak ekipe koja želi i može da se nadmeće s najvećim favoritom za osvajanje Evropskog prvenstva, a kako su odigrali ovu uvodnu ulogu znaćemo večeras posle 23 sata, kada ćemo fudbalerima Srbije dodeliti ili Oskara ili Zlatnu malinu za očajnu glumu.

Kladionice Engleze svrstavaju u najveće favorite za osvajanje Evropskog prvenstva, a njihova pobeda nad Srbijom ima jednu od najmanjih kvota na šampionatu. Možda manju šansu za pobedu od Srbije ima samo Gruzija protiv Portugala ili Albanija protiv Španije.

Ali, fudbal se ne igra u kladionici, tako da "orlovi" imaju ogromnu priliku da pokažu da kvalifikovanje na tri uzastopna velika takmičenja nisu slučajnost, kao i da kvalifikovanje na završni turnir nije najveći domet ove generacije.

Iz razgovora s engleskim navijačima mogli smo da zaključimo da je njima Srbija samo jedan stepenik ka evropskom pijedestalu, ali zaboravljaju da uprkos moćnom timu nisu uspeli da se domognu trofeja ni 2018, ni 2020, ni 2022. To im, ipak, ne smeta da veruju u "četvrtu sreću".

I naši navijači imaju svoje argumente zbog kojih veruju u pobedu, znate ih već sve: ponos, inat... Ostalih sad trenutno ne mogu da se setim.

Ima srpska reprezentacija i kvalitet. Sigurno ga ima. Videćemo samo kako stoji sa voljom. To su oni trenuci kada treba da se trči i preko svojih granica, kad treba da se pomogne odbrani, da se ukliza, da se bez ljutnje sedne na klupu zarad interesa tima, kada treba da se izađe iz igre zarad istog interesa, kada se "gine" za onog prvog do sebe. Navijači su to uvek znali najviše da cene.

I iskreno verujemo da navijači posle utakmice neće srpske igrače pitati ono što je razočarani Cane Partibrejkers pitao jednom prilikom smorenu publiku na popularnom muzičkom festivalu: "Pa, šta vam je, da se niste ojeli?"

Srbija ima šansu da uzdigne sebe i pokaže Englezima da možda i nisu najveći favoriti na Evru.

I na kraju utakmice, čak i ako je "orlovi" izgube, čuvena rečenica selektora Dragana Stojkovića Piksija - "izgubili smo, ali nismo poraženi" - konačno dobije svoj smisao. Jer posle Engleza čekaju nas još dve važna meča za prolazak u narednu rundu!